Delić atmosfere iz borove šume u mestu Saint Aigulf u kojoj smo kampovali dve noći.

Azurna obala. Ne baš tipičan pejzaž, ali meni jedan od lepših.

I definitivno odličan za uživanje u francuskom vinu, punom mesecu i mirisu mediterana.

Na 'nasjonal' drumu (magistrali) može da se stopira i na duže linije, čak i kad je paralelan sa autoputem. A nasjonal Frejus - Aix-en-Provence nudi i lep pogled na karakteristični greben planine Saint Victoire. Est-ce que vous parlez anglais ? - više puta sam uljudno pitao. Odgovor bi često zvučao otprilike 'ma jok, zašto bih ?'. Onda ja počnem da se mučim sa mojim francuskim, a naš chauffeur spontano pređe na sasvim pristojan engleski :).

Džez mi legne samo ponekad. I samo poneki. Ovaj susret u letnje predvečerje u Aixu debelo je ispunio oba kriterijuma.

U Aixu smo se sastali i sa našim couchsurfing domaćinima ne sluteći koliko će druženje sa njima začiniti naš doživljaj Provanse.

U principu slabo marim za hedonizam koji se žvaće, ali degustacija 9 vrsta francuskog sira je pervezija u gradaciji kakvu ću dugo da pamtim.

Timotijev otac iznosi desetu vrstu sira! Domaći roze i armanjak (osvežavajući blagi alkoholni kratež) u potpunosti padaju u japadak.

U ponoć Tim nas vodi u šumu, u potragu za famoznim kamenim pastirskim bivacima kakvih ima dosta ovde u Liberonu. Krov je stabilno sklopljen bez korišćenja maltera (francuska reč ?) i tako stoji desetinama godina.

Standardni ovdašnji pejzaž, na domak sela Cucuron.

Atmosfera pod krakatim kikironskim kestenjem je iznenađujuće čarobna.

Selo Rusilijon, na severnom podnožju grebena Liberona, je dom kolonije prilično blesavih stena u spektru od jako crvene ...