Magistrala iz Ljubljane ka Notranjskoj vodi desnim obodom široke doline - ljubljanskog Barja. Nadao sam se da je manje prometna, obzirom da na stotinak metara od nje postoji i autoput u istom pravcu. Vetar je nemilosrdno gađao u prsa i ovaj najravniji deo puta mi je bio i najteži.

Čuveni dvokilometarski drvored na ulazu u Logatec mi želi dobrodošlicu posle uspona na Notranjsko.

I, evo ga i kraško polje nemaštovitog naziva Planinsko polje. Potajno sam se nadao ovakvom http://www.slovenia.info/?naravne_znamenitosti_jame=2833&title=Planinsko+polje pejzažu obzirom da je pre desetak dana palo mnoogo kiše. Ali ništa.

Magistrala je iznad polja, u šumi koja retko kad otvara pogled. Zato sam iskoristio prvu priliku da siđem.

Hm, kuda sad ?

Pa, dobro, može i ovako. Livada je tako izdašna, tako sočna, da me bilo blam što je gazim, kao da gazim nečiju njivu.

Rečica Unica koja plavi polje. Naravno, ponire na kraju polja, i izvire nešto niže pod firmom Ljubljanica. Sad još samo treba da smislim kako da je pređem, ne bi li izbio na drum na drugoj strani.

Ha, evo ga putić ! Da sam seo i sačekao desetak dana, verovatno ne bih morao da se izuvam i guram. Voda je do srednje glave.

Pogled u dubinu polja. "Planinsko polje je svetovno znan primer idealnega kraškega polja - popolnoma zaprta kotanja med prikupnimi vzpetinami."

Nastavljam ka jugoistoku, da bacim pogled na još jedno plavno polje - cerkničko, mada se više ne nadam vodi. I da onda presečem drugim putem nazad za Ljubljanu. Pejzaž je idiličan - zaseoci, bašte i bujne livade.

Ipak, teren je lagano posut krupnim vrtačama, koje kao da upozoravaju da je ovde zemljina kora divlja i dinamična, i da krije i neke mnogo neudobnije geomorfološke konstrukcije...

Pre Cerknice naleteh na putokaz - Rakov škocjan desno. Hm. Čuh za njega, to treba da je nekakav prirodni most, odnosno tunel, nešto kao homoljske prerasti, ili onaj Kolač na Braču. Ajdemo da bacimo pogled i na to. Makadam je - očigledno - savršen.