Trome vode panonske zbunjene žestokom horizontalom kojom (bi trebale da) teku, često lutaju, skreću, ili se jednostavno razlivaju po ravnici stvarajući čudesne amfibijske ekosisteme. Ovi predeli tesnog zagrljaja humuše i vode su ustvari i osnovni element ovdašnjeg geološkog folklora, samo su u poslednjih par vekova pod teškom ljudskom rukom masovno isušeni i uzorani.
April je, sezona je velikih voda, i krenuo sam da istražim jednu omanju i neuglednu sremačku močvaru...

Donja Panonija je zemlja velikih i tromih voda koje ponekad iz dosade menjaju putanju kroz ravnicu ostavljajući za sobom mnoštvo rukavaca i starača koji natapaju ovdašnje masne černozemske njive. Dugo nisam obraćao pažnju na ove tajnovite lavirinte kojih je moja postojbina puna, da bih u poslednje vreme ukapirao da miris mulja i truleži ume da bude intrigantan skoro koliko i sveži grebenski vetar.
Te februarske subote desilo se okupljanje moje sredovečne četvrtoaprilske ekipe u kafani na ivici velike južnobačke močvare koje smo Bodža i ja iskoristili da malo zagrebemo i po tajanstvenom ritskom svetu.

Moje upoznavanje sa reljefom i pejzažima zapadne Slovenije mnogo je više teklo kroz kratke i jednostavne blic-šetnjice, nego kroz neke ozbiljne i krupne ture. Što i nije čudno, obzirom da se tamo na malom i lako pristupačnom prostoru krije zilion zanimljivih detalja. I posle šest toplih meseci provedenih u Ljubljani imam utisak da sam to šarenilo samo zagrebao.

Pjotr i ja smo na brzaka uspentrali sporedni greben Kamniških Alpa. Taj greben nije žestok kao onaj osnovni na koji sam išao letos, ali je izrazito eksponiran ka jugu, tako da na njemu uspevaju veoma kvalitetni dubinski pogledi.
Isto ovo, samo iz Pjotrovog objektiva : http://piotr.moj-album.com/album/13793730/

Deset miliona posetilaca godišnje. Strašno ? Nije, ako nisu motorizovani, i ako se dobro sinhronizuješ s njima. A grad koji je em jedinstveno čudesne topografije, em carfree zahvaljujući tome, debelo zaslužuje posetu.

Portugal nam je zvučao zanimljivo sa više različitih aspekata, pa je i naš plan za provesti nekoliko dana tamo bio raznovrsan. Ali na licu mesta se fantastični reljef portugalske obale nametnuo kao glavna tema i zasenio sve ostale. Sada mi se čini - nedovoljno.
Skrećem pažnju da su ispisana vremena okidanja fotografija GMT+2 što znači da su za 1 sat ispred lokalnog vremena.

Provansa. Zemlja čuvena po ekstremno blagoj klimi, mediteranskoj obali azurne boje, mirisu lavande, raznobojnim fasadama, furioznom autostopu i otporu prema engleskom jeziku. Kada smo se već uvukli unutar granica teško osvojivog Šengenskog carstva, nije ostao više ni jedan razlog da je ne posetimo.

Kamniško-Savinjski Alpi su najjugoistočna planina u celom alpskom vencu. Nalaze se oko 40 kilometara severno od Ljubljane. I 2 kilometra uvis. Tamo gore je široka ponuda kamenja u raznim veličinama i dezenima, od običnih anarhičnih kamenjara, preko strmih sipara sitnijeg (za surfing), ili krupnijeg (za skakanje) paterna i dobro naoštrenih škrapara, do grandioznih vertikalnih ispranih stena. Idealan teren za nedeljnu šetnjicu.

Po brutalnom junskom suncu na 2 točka u pohode intrigantnoj planini Nanos i famoznom kraąkom platou. Priču moľete naći na http://www.freebiking.org/TUROTEKA/2008/Nanos/nanos.html .

Krenuo sam od Ljubljane na jugozapad, prilično nepripremljen, ne bih li posetio famozno sezonski plavljeno Planinsko polje, nadajući se da u njemu još ima vode. Za jezero sam zakasnio, ali Notranjska je za mene čuvala neke druge tajne...